Moj beskrajni pozdrav našoj voljenoj Ammi i svima vama, draga braćo i sestre iz različitih delova sveta, koji učestvujete u ovoj emisiji. Molim se da svi vi i vaši najdraži budete u najboljem zdravlju i raspoloženju. Siguran sam da su mnogi od vas pročitali ili videli poruku koju je Amma poslala svima u ovim teškim vremenima kroz koja ceo svet prolazi. Ona misli na sve vas, redovno prateći razvoj situacije u različitim delovima sveta - sećamo se njenih reči koje nam govore da živimo u nadi, samopouzdanju i ljubavi, a ne u strahu.

Danas bih želeo da usredsredim svoj govor na „ABC of Peace Today“.

Ovih dana sam razgovarao na Internetu sa mnogo ljudi iz različitih delova sveta i uvek o pandemiji Korone. Često čujem ljude kako kažu: „Ne mogu da verujem“. Nedavno mi je mladić rekao: „Osećam da je ono što doživljavamo san i da će me neko uskoro probuditi iz ove noćne more“. Naš um ponekad pruža veliki otpor da prihvatimo sadašnjost. Jedna od prvih stvari koju treba da razvijemo je prihvatanje.

A) Prihvatanje je neophodno (Acceptance …)

To je pismo A iz ABC. Molitva spokojstva koja je uvek vredna slušanja, posebno je važna ovih dana. : „Bože, daj mi spokojstvo da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim, hrabrost da promenim stvari koje mogu da promenim i mudrost da znam razliku.“

"Siguran sam da su mnogi od vas čuli za 5 koraka koje većina ljudi napravi, kada su suočeni sa dubokim bolom ili teškim situacijama: odbijanje, bes, pregovaranje, depresija i prihvatanje. Čak i uz budilnik koji vam zvoni ujutro, prolazite kroz ove faze. Prvo je odbijanje tj. neprihvatanje, kad okrećete na drugu stranu budilnika. Onda se javlja bes na loš budilnik, kao da je on odredio vreme za zvono. Zatim pritisnete dugme „podsetnik“ i počnete da pregovarate govoreći… „još 2 minuta“. Onda, kada budilnik opet zazvoni, izgledate frustrirano i depresivno ... i na kraju prihvatate činjenicu da je vreme da se probudite. Kasnije smo stvarno olakšani što smo se probudili. Ali u suprotnom, rizikovali bismo da propustimo avion ili vazan sastanak ili … Što je brži prelazak na prihvatanje, mirniji smo.

Moramo prihvatiti trenutnu situaciju; nema drugog rešenja. Ova pandemija je kao kolektivna karma kroz koju prolazi ceo svet. Baš kao što ne možemo da kazemo da je budilnik kriv za jutarnje zvono, tako se ne možemo zabavljati tako što ćemo bilo koga i svakoga učiniti odgovornim za situaciju u kojoj se nalazimo. U fizici smo svi naučili da se žica greje jer se javlja otpor prema struji koja teče. Žica čak može da se zapali. To važi za svaku vrstu otpora u životu. Život postaje vruć u patnji, ukoliko se odupiremo situacijama.

Mirnoća dolazi kada se pređe sa čekanja na prihvatanje. Na primer, mnogi ljudi drže mobilni telefon čak i tokom konferencije, predavanja itd. U početku me je iritiralo (tokom mojih predavanja), jer mi je zvonjenje remetilo koncentraciju. Takođe sam otkrio da iritacija tu nije prestala. Pustio sam je da se uvuce moj um tokom nekog vremena. Počeo sam da razmišljam: "Kakva je to osoba? Zar ne bi mogao biti dovoljno pristojan da isključi mobilni tokom konferencije? Ljudi više ne obraćaju pažnju ni na šta. Kuda ide ovaj naš svet?„ Ali tada sam rekao sebi: „To ustvari ti patiš od ovog lanca negativnih misli. Oni sede mirno, nesmetano.“ Bolje da se prihvati nego da se zanoveta i prebacuje. Sada, kad čujem zvonjenje telefona tokom jedne od mojih konferencija, pokušavam da pomislim: "Možda je to nadzor." Ili "radi se o novom telefonu i osoba ga ne može isključiti". Ili "oni su takvi kakvi jesu". To mi u velikoj meri omogućava da ostanem u miru. Bilo da je riječ o iritirajućem telefonskom pozivu, gubitku u poslu, otpuštanju, hroničnoj bolesti ili velikoj krizi poput ove pandemije, prihvatanje je jedini način da se pronađe stabilnost i da se nadje pravi način postupanja u takvoj situaciji.

U Bhagavad Giti, Krišna kaže za prihvatanje da je to - razumevanje da je sve Božiji blagoslov (buddhi prasad). To znači da treba da prihvatimo svaku životnu situaciju kao što primamo prasad. Istraživač (duhovni istraživač, prim prev.) prestaje da doživljava tugu kada ima prasad, mentalni mir, spokoj. To dolazi od prihvatanja. Amma daje dobar primer: kada primimo prasad u hramu, nikome ne pada na pamet da svešteniku kaže: "nije dovoljno slatko ... ili, nema dovoljno oraha ... " Ne. Jednostavno prihvatamo prasad sa zahvalnošću i ljubavlju. Takav stav treba da imamo u svim životnim situacijama, i dobrim i lošim.

Prihvatanje se ponekad pogrešno tumači kao odricanje ili odustajanje usled poraza ili kao da uopšte nema izazova kad je zadatak isuviše lak. To nikada nije to. Prihvatanje je znak snage, a ne slabosti. Glavni element prihvatanja je otvorenost prema stvarnosti, kakva jeste, a ne prema tome kako se mi osećamo. Prihvatiti znači odmoriti se, znači pružiti sebi vreme tolerancije, lucidnosti. To nam pomaže da se smirimo iznutra, što nam onda daje jasnu ideju šta treba učiniti kako bi se situacija poboljšala, ili da se situacija okrene u našu korist korišćenjem fizičke, emocionalne i mentalne energije za promenu onoga što se može promeniti, zahvaljujući našim naporima. Prihvatanje ne znači da nema preferencija. Možete imati sklonosti i raditi da ih zadovoljite; ali ako je drugačije, prihvatite to s odvažnošću.

Ako je spoljna situacija takva da naš trud ne može ništa da promeni, sigurno možemo da prilagodimo svoj stav u suočavanju sa ovakvim iskustvom. Tako da je prihvatanje uvek stav: pobednik-pobednik.

Prihvatanje se uvek odnosi na sadašnji trenutak. Čak i ako mrzite šta se dešava, napravite od tog trenutak svog prijatelja i saveznika, a ne vašeg neprijatelja. To će čudesno transformisati vaš ceo život. Prihvatanje takođe znači uključivanje ili oslobađanje prostora za deo nas koji viče "ne" situaciji. Mi znaci prihvatamo i situaciju i istovremeno žestoko odbacivanje ove situacije. U spokoju koji dolazi od prihvatanja, sve smetnje se smiruju i intelekt postaje tiši. Takav intelekt može efikasno da smisli ispravne akcije koje treba da preduzme kako bi situaciju okrenuo u našu korist. Pomaže nam da postanemo osoba koju smo odabrali da budemo u tim situacijama.

Siguran sam da su mnogi od vas čuli za dr Viktora Franklu, poznatog austrijskog neurologa i psihijatra, jednog od heroja koji su preživeli nacističke koncentracione logore. Napisao je prelepu knjigu pod nazivom "Čovek u potrazi za smislom". Kada je video da ljudi oko njega, uključujući njegove najmilije, umiru i video sebe samog podvrgnutim svim vrstama mučenja, rekao je sebi: "Njima je moguće da kontrolišu moju spoljnu slobodu. Ali oni ne mogu dotaknuti moju unutrašnju slobodu. Na meni je i samo na meni, je da odaberem mir ili nesreću. Ovo su reči nekoga ko je kultivisao prihvatanje i koji je vrlo jasno bio odgovoran za sebe samog.

Na pitanje: "Šta je napuštanje ili predaja? Amma odgovara „ predaja znači prihvaćanje“, to je prihvatanje parova suprotstnosti u životu (uspeh i neuspeh, radost i tuga, zadovoljstvo i bol) kao komplementarnosti, bez ikakvog odbacivanja ili protesta.

"U biografiji Amme, vidimo kako je Ona prihvatila sve izazove koji su se nasli ispred Nje. Amma se nije žalila Svemiru zbog razloga koji su je doveli do raznih „ispita“ . Na startu je bilo puno prevara koji su učinili sve da okončaju Amminu misiju. Mnogi od njih su sada postali privrženi sledbenici. Na pitanje Amme šta misli o ovoj transformaciji, ona odgovara: „Ranije su bacali kamenje; sad bacaju cveće. Ammino prihvatanje je lišeno svakog oblika sudjenja.

Prihvatite ono što jeste, prepustite se onome što je bilo i verujte u ono što će biti. Prihvatanje je put ka miru.

B) Budimo fleksibilni pred dolazecim promena (Be flexible to changes …)

Ono što nam se trenutno dešava zahteva promenu našeg načina života i našeg stava. Ne budimo kruti u svojim ukusima i averzijama i pokušajmo da budemo fleksibilni.

Pogledajte kako mala deca savijaju, previjaju svoje telo! Potpuno su fleksibilni. Stavljaju noge oko vrata i sisaju veliki nožni prst. Nema problema. Kako starite, telo postaje sve ukočenije i ako se nakon 40 godina pokušate staviti u položaj koji dete lako usvaja, moraće hitnom pomoći da vas odvedu kod lekara da se rasplisirate. Da li ste primetili telo neke osobe kada umre? Potpuno je ukočeno. Teško je istegnuti ruke i noge. Fleksibilnost je pratilac života a krutost smrti.

U Indiji smo veoma fleksibilni, bar kada pravimo pokrete glavom. Za Zapadnjake je to ponekad potpuno nerazumljivo i zbunjujuce.... ne razumeju da li kažemo „da“ ili „ne“ glavom, a u stvari to može biti i jedno i drugo. Ne budimo previše kruti u životu, da se ne odvojimo potpuno od istinske radosti. Nema ničeg srećnijeg od življenja u strujanju, u toku… U stvari, fleksibilnost nije samo fizička, već je i unutrašnja. Fleksibilan intelekt je opušten intelekt, za razliku od krutog intelekta.

Sećam se incidenta koji se dogodio nakon cunamija (u Aziji 2004.). Bilo je neverovatno videti kako Amma vodi sve akcije spasavanja i pomoći. Univerzitetski kampus Amritapuri u Indiji, smešten preko lagune, postao je izbeglički kamp u roku od nekoliko sati posle cunamija. Hiljade ljudi je tamo dovedeno bezbedno. Kada su stigli u kampus, pronašli su suvu odeću, topli obrok, toaletne potrepštine i dušek za ležanje. Amma je osigurala da sve njihove potrebe budu zadovoljene po dolasku. Te večeri sam pomagao da poslužim čaj u kampusu. Neko kome sam poslužio čaj napravio je čudno lice posle prvog gutljaja. Pitao sam ga da li postoji problem i evo šta je rekao: "Nema dovoljno šećera. Rekao sam mu: "Shvatate li uopšte koliko imate sreće što ste preživeli veliku prirodnu katastrofu poput cunamija? Ovde je sve bilo organizovano za vas za samo nekoliko sati. Ne mislite li da bi i vi mogli da pokažete malo fleksibilnosti?“ Tako nas naši ukusi i naše averzije drže i njihovim šakama.

Ljudska bića su retko primorana da budu zatvorena u svoje domove, a da ne mogu zaista da se kreću. Znam da mnogima nije lako. To je dobar trenutak za vežbanje strpljenja i fleksibilnosti. Čak i ako nemamo šta da radimo, naš intelekt je uznemiren i još uvek nas gura na akciju. Istinsko savladavanje intelekta je takođe sposobnost da ostanemo mirni i tihi kada je to potrebno. Do sada su nam roditelji i nastavnici uvek govorili: „Ne sedite a da ništa ne radite.“ Život nam sada govori: "Ne radi ništa, sedi." Reči Bleza Paskala, francuskog filozofa, padaju mi na pamet: "Svi ljudski problemi proizilaze iz nemogućnosti čoveka da sedi sam u sobi. Ali, kako se fleksibilnost povećava, videćete da intelekt sve slabije reaguje na spoljne promene koje se dešavaju oko njega. Postaje mirniji i srećniji.

C) Pretvaranje izazova u dobre prilike (Convert … )

Danas postoje ljudi napeti od straha i teskobe, koji svoje vreme provode kriveći situacije, zemlje, vlade, zdravstveni sistem, medicinsko osoblje itd. S druge strane, već nekoliko nedelja pojavljuju se i mnogi heroji: oni su našli način da usreće druge i sigurno da i sami sebe usreće u isto vreme. Životni izazovi mogu nas učiniti boljim ili gorčim. Nikada ne zaboravite da niste žrtva, osim ako to nije vaš izbor. Sve zavisi šta radimo sa izazovima. Potražimo načine kako da to najbolje iskoristimo da bi rasli u mudrosti i miru. Da bismo to postigli, moramo se fokusirati na viši cilj. Dakle, nijedan izazov nas ne može ograničiti.

Jedan od stanovnika Amritapurija, Andrea, iz Nemačke, dobar je primer. Amma joj je dala ime Purnima. U invalidskim kolicima je već dugi niz godina. Ali njena koncentracija na Ammu i njena spremnost da posluži su veoma iznenađujuće. Nikada ne dozvoljava da je hendikep spreči da radi ono što voli da radi, odnosno da služi. Purnima prati Ammu svuda, u Indiji i inostranstvu. Tokom programa videćete je u invalidskim kolicima kako deli karte za darshan. U bolnici Amritapuri ponekad deli njihove kartice pacijentima. Takođe se ponekad dogodi da ona „vuče“ kolica prljavog veša koja su zakacena za njena invalidskih kolica da ih donese na pranje ili ih ostavi u sušionici. Vidite, spolja se čini kao stalno imobilna-zatvorena, ali ljubav prema Ammi i želja da posluži učinili su je vrlo srećnom i slobodnom osobom.

Tako tokom tih meseci izolacije, svaki put kada vas intelekt obori, recite sebi: „Ništa me ne može srušiti. Pretvoriću ovaj period u pravo plodno tlo za svoj rast. »Postavite visoki cilj i budite pažljivi. Na primer, budite više usredsređeni tokom prakse. Ili pronađite način da usrećite ljude oko vas. Ako ste muzičar, igrajte na mreži za sreću drugih. Ako ste poljoprivrednik, naučite mlade osnovama uzgoja na mreži. Ako ste kuvar, učite časove kuvanja putem interneta ... postoji toliko puno stvari koje možete učiniti da širite radost. Nikada se nećete naljutiti i nikada vam neće biti dosadno.

Prakticni saveti: U ovom razgovoru voleo bih da pričam o nečemu što mi se dogodilo pre nekoliko godina. Bio sam u Istanbulu da održavam predavanja. Na povratku sam stigao na aerodrom nekoliko sati pre leta. Nakon prijave, videvši red koji se proteže oko aerodroma, pomislio sam: Ovo je čudno. Da li na aerodromu prodaju karte za Svetski kup fudbala ?! Otkrio sam da je to red za kontrolu sigurnost. Na kraju repa niste mogli ni videti zonu za sigurnosnu kontrolu. Da budem iskren, linija je krenula ka aerodromskoj kapiji. U početku, pomalo nestrpljiv i uznemiren, počeo sam mentalno da krivim aerodromske vlasti što nisu dovoljno povećali aerodrom (sada, neverovatno, imaju novi aerodrom). Ali srećom, postao sam svestan situacije: „Nema na koji način da to izbegnem ili da presečem liniju, a većina ljudi ispred mene takođe čekaju da uđu u avione, čak i ranije od mene, za neke. Sada imam odlicnu priliku (izazov) … moram da iskoristim ovu priliku. Dao sam sebi rec da cu da recitujem „mantru 1000 imena“ i stignem do kraja recitacije pre nego što stignem do zone bezbednosne kontrole. Čekanje nije izgledalo užasno naporno. Nisam ni osetio kako napreduje red. Već sam se približavao šalteru a još uvek nisam završio recitaciju „mantre 1000 imena“ . Čak sam želeo da osoba ispred mene odvoji malo više vremena da postignem svoj cilj. Stigao me je takav osećaj sreće kad sam završio recitaciju i to tačno baš kad sam ja stigao na red!

Jedan moj prijatelj krenuo je da napiše 21.000 mantri, 1.000 mantri dnevno tokom 21. dana „zatočeništva“ u Indiji. Želi da donese sveske i da ih da Ammi sledeći put kada je sretne. Tokom mobilizacije, svi možemo pokušati da budemo usredsređeni na zanimljive ciljeve koji će nas motivisati.

Dakle, draga braćo i sestre, preplivajmo to razdoblje u prihvaćanju, fleksibilnosti i pretvaranju izazova u što više mogućnosti. Idimo do dna nas samih, i učinimo da temelji našeg života budu solidni i čvrsti. Uprkos velikoj volatilnosti berze, ovo je savršeno vreme za ulaganje u duhovni domen.

U ovim teškim vremenima, molimo Ammu za mir umrlih duša i za njihove voljene; neka imaju snagu da se suoče sa ovom ogromnom ličnom tragedijom. Molimo se za stotine hiljada ljudi koji su pogođeni virusom i koji se nalaze u bolnicama ili u izolaciji. Molite se za fizičku sigurnost i duhovnu snagu svih lekara, medicinskih sestara, medicinskog osoblja, farmaceuta, socijalnih radnika, policije i svih onih koji nesebično rade 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, da bismo bili sigurni.

Završi ću citatom iz Amme: "Uključimo svjetiljku ljubavi i vere u našim srcima i krećimo napred korak po korak." Kako uništiti ovu duboku tminu paleći malu lampu u meni. Ako svi upale lampu koja se nalazi u njima, tada se sila svetlosti množi i tama može biti pobedjena. "

Om Lokah Samastah Sukhino Bhavantu… (Neka sva bića u svemiru budu sretna i u miru)