"Pandemija korone je počela da menja, u potpunosti, način na koji posmatramo život. 

Mi smo usred jednog paradoksa :

beskonačno mali organizam baca ceo svet na kolena.

Sve aktivnosti čitavog sveta su se zaustavile.

Priroda, u šoku od ljudske eksploatacije - dobila je predah i priliku za ozdravljenje …

Kada istegnemo zglob ili slomimo kost, taj deo počinje da otiče. Otok je zaštitna reakcija tela. To je upozorenje tela da taj deo tela treba da ozdravi.

Slično tome, mučili smo i iskorišćavali prirodu. A ovo je prirodina zaštitna reakcija da se izleči.

To oseća Amma.

Preduzeća su se zatvorila, avio prevoz je stao i mnogi ljudi su pretrpeli velike gubitke.

S druge strane, vazduh je čistiji, a prirodna sredina se malo vratila u ravnotežu. Zbog smanjenja zagađenja vazduha, himalajski vrhovi su sada vidljivi iz Punjaba. Vodeni putevi su čistiji.

Ganga - koja je prethodno bila 75% zagađena fabričkim otpadom, otpadnim vodama, lešinama i krvlju zaklanih životinja - sada su postale malo čistije. Postoje izveštaji da su rečni delfini, vrsta koja nestaje, ponovo počeli da plivaju u njenim vodama.

Kad sve ovo vidimo, shvatimo da se uspostavlja određeni stepen ravnoteže.

I dok s jedne strane velika smrtnost izaziva agoniju, s druge strane vidimo da se vraća harmonija prirode.

Dnevni broj nesreća je smanjen jer ljudi borave u zatvorenom. Stope zločina ubistava, napada, požara i krađe su opale.

Mi se molimo za duše umrlih i mir njihovih porodica i činimo sve što možemo kako bismo im pomogli.

Ali u isto vreme, gledajući na sve to na drugi način, trebalo bi da shvatimo da je to takodje jedan period učenja, za nas.

Svaki crni oblak ima i srebrnu konturu. Tokom ovih koronskih dana, mnoge stvari su se pojavile i pokazale nam bljesak nade na kraju tunela.

Shvatili smo da je ono što smo smatrali ključnim, zaista nebitno.

Naši mladi su shvatili da mogu mirno živeti, čak i kad im neke stvari nedostaju.

Mnoge stvari od kojih, ranije, ljudi nisu bili u stanju da se odreknu ni za jedan dan, sada žive bez.

Na primer, alkohol. Zbog njegove nedostupnosti, bar nekoliko osoba je uspelo da izbaci tu naviku.

Slično tome, zavisnost od kupovanja tj. šopinga. Postoje ljudi koji su kompulzivni kupci, kupuju stvari koje su im potrebne i koje nisu. Mada ne treba da stanete sa kupovinom, Amma se nada da vam je ovaj prekid pružio svest da praktikujete izvesnu suzdržanost i kontrolu u vremenu koje dolazi.

Mnogi ljudi su uspeli da kontrolišu želju da jedu meso i postali su vegetarijanci.

Toliko stvari za koje smo mislili da ih ne možemo kontrolisati, sad kontrolišemo. Ovo nas uči da i mi možemo uraditi tako i živeti na taj način.

Postoje ljudi koji su se navikli da svakodnevno poručuju jela kuci ili da izlaze i naručuju jela negde napolju. Čak bi bacali hranu pripremljenu kod kuće i izlazili bi da jedu svakog dana. Ljudi su naučili da kontrolišu i ovaj poriv i da cene hranu koja se sprema kod kuće.

Amma ne traži da prestanete da jedete napolju. Restorani takođe rade i tu ima posla i trebaju ljudi da im dođu, da naruče hranu da bi i oni (restorani) imali sredstava za život.

Ali ovo je bila dobra prilika da moja deca pogledaju u sebe i razumeju sebe. Mnoga Ammina deca su uspela da prevazidju neke svoje poroke. Nakon svega, trebalo bi da izadju iz izolacije sigurna da se neće ponovo uvući u svoje „staro odelo“.

Mnoge porodice dolaze kod Amme i plaču jer je otac alkoholičar. Ugledavši njihove suze, Amma se oseća tužno. Amma se nada da će se ovi očevi potruditi i nastaviti da praktikuju ovo suzdržavanje.

Amma poziva svoju decu da tako urade.

Čovek ima pogrešnu predstavu da ova zemlja pripada samo njemu. Ustalivši se u takvoj perspektivi, iskorišćavamo prirodu njene resurse i stvorenja, već vekovima.

Nismo shvatili da je ono što smo radili bilo isto što i seći granu drveta na kome sedimo.

Danas je samo 30% zemlje smatrano šumom. Ako nastavimo ovako, za samo nekoliko godina poslednje drvo će nestati sa površine zemlje. Stanje okeana nije drugačije. Najveći ubica morskog života nije morski pas ili kit. To je plastika. Čak se i nebo prekriva zagađenjem. Po van-atmosferskom prostoru se opasno raspršuju ostaci sa napuštenih satelita i druge stare svemirske opreme. Naše nebo je zagađeno dimom i emitovanjem iz fabrika. Vodeni putevi su zagađeni kućnim i drugim otpadom. Tlo je kontaminirano hemijskim đubrivima i pesticidima koji su dodati za povećanje prinosa. Životinjama se ubrizgavaju hormoni da bi ih ugojili. I ko sve to konzumira – čovek!

I kao posledica, porast njegovih bolesti.

Prirodni imunitet ljudi kao i prirode se značajno smanjio. U poslednje vreme, ljudska bića postaju plen za sve veći i veći broj novih bolesti.

Znači, treba da se probudimo." - Amma