"Počeli smo da posmatramo 'ceo ovaj svet' kao neki posao.

Ne kao porodicu. Kada svet posmatramo kao ekonomiju ili „biznis“ onda jedino procenjujemo : koji su izgledi za neograničen porast.

Međutim, takav porast nije uvek koristan.

Ćelije raka imaju neograničen rast i zato one ubijaju pojedinca.

Slično tome, porast koji ne pomaže društvu nije pravi tip rasta. Doneće uništenje društvu i pojedincu.

Sada smo zauzeli stav „Uzmi! Uzmi! Uzmi! U kući sa četiri osobe nalaze se četiri automobila... neke kuće sa četiri osobe imaju osam automobila.

A brzina je od najveće važnosti. Umesto da putuju 10 sati automobilom, ljudi uzimaju let da bi ga stigli za jedan sat. S'obzirom da je život sam po sebi postao tako brz, sada je i smrt naglo napredovala.

Povećana proizvodnja useva i drugi izumi, traženi su da bi se smanjila globalna glad i smrt kao posledica. Veći paradajz, hibridi stabala manga koji cvetaju već posle tri godine, itd. pronađeni su kao odgovor za suzbijanje gladi.

Izmislili smo veštačke načine, poput ubrizgavanja hormona i kao rezultat, ljudi konzumiraju otrovnu hranu.

I još više, posečna su stabla što rezultira većim zagađenjem vazduha.

Tlo je zagađeno hemijskim đubrivima i životni vek zemlje se smanjio. To je toliko negativno uticalo na tlo tako da je ono prestalo da reaguje na prirodno đubrivo.

Fabrički zagađivači su kontaminirali vazduh, i to je ono što mi danas udišemo.

Reke su zagađene. Hlor se neselektivno dodaje u vodu u nekim regijama. Moramo biti oprezni i sa tim. Hlor treba dodati samo u propisanoj količini. Visoki nivo hlora u vodi dovodi do raka i kiselosti.

Atmosfera nije u stanju da nam pruži dovoljan imunitet. A ni ono što jedemo ne služi za poboljšanje našeg imuniteta.

Nizak imunitet hrane i nizak imunitet našeg tela, učinili su naše telo slabim. Deca se danas ne mogu oporaviti od jednostavnih bakterija bez antibiotika. Sve ovo se dogodilo tokom samo nekoliko godina.

Sada traže nove lekove. Ljudsko telo je postalo slabo.

Uzmimo slučaj hibridnih biljaka. Treba ih redovno đubriti i prskati radi njihove zaštite. Ako se ovaj sprej ne daje redovno, biljke su laka meta štetočinama. Prekrivaju se sitnim crvima koji će uništiti biljku. Biljka nema urođenu snagu u borbi protiv sitnih crvića.

Hibridne krave, hibridne rase živine i hibridne biljke mogu da rastu samo u veoma povoljnim klimama. Temperatura okruženja se mora regulisati i kontrolisati. Neophodan je specijalan unutrašnji prostor i specijalna hrana.

Domaćim kravama, živini i biljkama sve ovo ne treba da bi rasle.

I ljudska bića postaju poput ovih hibridnih životinja i biljaka. Uskoro ćemo možda morati da živimo na Zemlji sa rezervoarima za disanje poput ljudi koji idu na mesec. U današnje vreme ljudi su alergični na sve.

Bilo da se radi o biljkama, cveću, voću ili povrću, priroda deli svoju velikodušnost i sa životinjama i sa ljudima. Ptice i životinje pomažu biljkama da rasprše seme i šire svoj domet. Drveća nude hlad životinjama i sklonište za ptice. Životinjski i ptičiji izmet je organsko djubrivo za drveće i biljke. Drveće i biljke uljepšavaju zemlju svojim lišćem i cvećem.

U prirodi, svugde vidimo prelepe slike ljubavi, jedinstva i međuzavisnosti. To je to što su ljudi „zemlje Bharatam“ nazivali „yajña samskara”.

Naš život na ovoj planeti je omogućen zahvaljujući zajedničkom naporu svih ovih stvorenja. Reke, drveće, pčele, leptiri, zemljani crvi - svi oni igraju ulogu u našem postojanju. Bez njih nećemo moći da postojimo.

Avion ne može da leti sa slomljenim motorom; niti može da leti ako nedostaje samo jedan jedini vitalni šraf. Čak je i najmanja stvar važna i ima svoje mesto.

Sve ovi entiteti su se spojili da bi nas stvorili i održali.

Ako prirodu posmatramo kao jedno drvo onda možemo reći da su njegovo korenje, grane, lišće, cveće i plodovi - sva njegova stvorenja. Drvo će biti kompletno samo ako je sve to spojeno. Ako je jedan od ovih delova uništen, vrlo brzo će biti uništeni i svi ostali delovi.

Ako nema prirode, neće biti ni ljudskog roda ni ljudske kulture. Ali čak i ako nema ljudske rase, priroda će i dalje postojati i cvetati.

Ovu pandemiju možemo smatrati kao upozorenje prirode da sa njom postupamo s poštovanjem i da je štitimo. Ovo je vreme za ljudska bića, koja se ponose kako su vrhovno moćna, da se suoče sa vlastitim slabostima.

Došlo je vreme da to shvatimo.

Dužnost je ljudskih bića da štite sva bića, videći prirodu kao našu majku i druga stvorenja kao našu braću i sestre.

Krajnje je vreme da se Ta Svest podigne u nama." - Amma