"Tuga i tegobe će se sigurno pojaviti u našem životu.

Ali često će nam poslužiti da ojačamo.

Ako nam trn ubode nogu dok trčimo, zaustavićemo se i ukloniti ga. Štaviše, to iskustvo će nas učiniti opreznim. Bićemo oprezni i dobro gledati ostalo trnje na putu. Možemo i da zastanemo sa trčanjem i da nastavimo sa više pažnje. Bićemo mirniji, sporiji i oprezniji.

Tako će trn učiniti da gledamo stazu sa vise pažnje.

Onda ćemo u nastavku, na putu, naići i na druge skrivene opasnosti. Možda čak i zmiju, koju bismo inače možda propustili.

Tako shvatamo da nas je trn sprečio da stanemo na otrovnu zmiju.

To je pozitivna tačka gledišta.

Takav stav će nam pomoći da se mirno suočimo sa trenutnom situacijom.

Mislite na to, da trenutna situacija treba da pomogne da se naša svest poboljša i dâ nam da snagu da se suočimo sa većim problemima i da ih prevaziđemo.

Prihvatite (dobronamerno) ovaj trn koji vam bode nogu, budite strpljivi i Tada ćete moći da prevazidjete situaciju/teskocu. Sve probleme u životu treba posmatrati iz takve perspektive.

Postoje ljudi koji nisu u stanju da se suoče ni sa najmanjim nevoljama. Sa druge strane, takođe vidimo ljude koji se sa najtežim situacijama suočavaju sa osmehom na licu, odajući radost svima oko njih.

Trebalo bi da pokušamo, da pripadamo drugoj kategoriji.

Ko nije čuo za nepokolebljivi osmeh koji je obasjao lice Šri Krišne Bhagavana? Čak i usred ekstremnog konflikta, osmehivao se i radost širio oko sebe.

Njegov život šalje poruku da je baš to priroda sveta.

Shvatite ovo i krenite napred bez obeshrabrivanja. Problemi i teškoće će uvek biti prisutni u životu. Većina tih teškoća čini da postajemo jači.

Iako je mina prisutna unutar olovke, drveni omotač je potrebno zaoštriti da bismo razotkrili minu kako bi mogli da pišemo.

Dok oštrimo drveni omotač, vrh olovke postaje sve oštriji. Slično tome, snaga je u nama.

Kada se pojave takvi problemi, oni profinjuju našu snagu i poboljsavaju je.

Drugi faktor je papir.

Kvalitet papira koji dobijamo može biti različit - može biti tanak ili debeo, sjajan ili mat.

Ali naš zadatak je da ostanemo sigurni da ćemo našom olovkom na datom papiru napisati prelepu poeziju, najbolju što možemo. Samo ovaj deo igre je u našim rukama.

Pokušajmo da budemo olovka ili pero u rukama Boga.

Kada pišemo ovom olovkom, možemo da napravimo greške. Gumica na kraju olovke sluzi da se odmah uklone te greške i reči ponovo napišu.

Na kraju pisanja obično čitamo ono što smo napisali. Ako smo koristili neodgovarajuće reči, možemo ih izbrisati i napisati nove i bolje reči. Za to je potrebno strpljenje.

Potrebno je neko vreme da ispravimo svoje greške.

Pandemija korone je, tokom vremena, postala uzrok potpune promene načina na koji gledamo i vodimo život.

Život je bio postao toliko užurban da su se deca potpuno navikla da jedva vide svoje roditelje. Pre nego što su se probudili, roditelji bi već bili otišli na posao. A, kad bi se jedan od roditelja vratio kući, deca bi često već spavala.

Čak smo i praznike uglavnom provodili s laptopom - bez deteta u krilu.

Bila je to atmosfera pre korone. Deca nisu mogla da dobiju baš puno ljubavi i naklonosti od svojih roditelja.

Sada, deca mogu da provode barem malo vremena sa svojim roditeljima.

Sada su mnoge majke i očevi u stanju da vide i razumeju uzajamno njihove dane i kroz šta drugi prolazi. Ovo im je pomoglo da se prilagode jedan drugome.

Mnoge majke su domaćice i provode čitav dan u kući, izmedju četiri zida. Posto smo sada svi primorani da ostanemo u zatvorenom prostoru, to nam pomaže da cenimo koliko im je teško da ostanu unutra sve vreme.

U prošlosti su ljudi hteli da dodju kući, u svoje utočište.

Ali danas, čim se ljudi vrate kući s posla, žele da izađu jer ako bi ostali u zatvorenom prostoru i gledali jedni druge, sigurno bi došlo do sukoba.

Amma je čula šalu. Muž pita svoju ženu: "Zašto ne nosiš masku?" "Ali mi smo unutra, zašto bih nosila masku?" odgovori supruga.

"Brzo, stavi masku", kaže muž. "Tada ću moći da vidim samo jedan deo tvog lica!"

Muž je bio umoran od gledanja lica svoje zene. Eto šta se događa kada ljudi počnu da ostaju zajedno.

Ako se moja deca svađaju izmedju sebe... pobrinite se da se i pomirite!

U domovima će uvek biti sukoba. Dakle, potrudite najviše što možete - da se prilagodite jedni drugima." -