AMMA ||||||

Amma je rođena 1953. god u jednostavnoj porodici, tradicionalno ribarskoj, u  Kerali. Čak i kao mala devojčica, skretala je pažnju na sebe, provodeći mnogo vremena na obali mora u dubokoj meditaciji, komponovanjem  pobožnih pesama, pevajući iz sveg srca, obraćajući se Bogu. Usprkos mladosti, njene kompozicije su otkrivale primetnu dubinu i mudrost.

Amma

Ammini roditelji nisu imali razumevanja za nju. Amma objašnjava : „U Indiji, od žena se očekuje da budu u pozadini. Kaže se da ‘treba da budu tiše od zidova’. Moja porodica nije mogla da razume način na koji sam pristupala ljudima; nisu imali pojma o osnovnim spiritualnim principima“. Kada joj je bilo devet  godina, majka joj se razbolela i Ammu su ispisali iz škole, kako bi pomogla u vođenju domaćinstva i brinila o svoje sedmero braće i sestara. Dok je za  krave skupljala ostatke hrane od suseda, suočila se sa velikim siromaštvom i patnjama drugih ljudi. Amma je tim ljudima iz svog doma odnosila hranu i odeću. Njena porodica, ni u kom slučaju imućna,  grdila ju je i kažnjavala.  Amma je takođe počela i spontano da grli ljude, želeći da ih uteši. Ali, četrnaestogodišnjoj devojčici nije bilo dozvoljeno ni da dodirne druge ljude, pogotovo ne muškarce.

Usprkos odbojnom stavu svojih roditelja, Amma je sledila svoje srce…  objašnjavajući kasnije : „Ja ne vidim da li je to žena ili muškarac. Ne vidim nikog drugačijeg od mene same. Neprekidna reka ljubavi teče od mene prema sveukupnoj kreaciji. To je u mojoj prirodi. Zadatak lekara je da leči pacijente. Isto tako, moj zadatak je da utešim one koji pate.“ U zemljama kao što su Indija, Nepal, Tibet, tradicionalno, onaj ko izražava posebno saosećanje i mudrost, poštuje se kao otelotvorenje  Božanskog. U Indiji, takvoj osobi se obraća kao prema Mahatmi (Velikoj Duši) ali sama Amma nikada nije držala do te ili neke druge titule.

„Odavno sam ponudila svoj život za služenje svetu“,  kaže Amma. „Ako je nečiji život služenje, kakva prava može da ima?“ Kada su je pitali da li joj se ljudi klanjaju, Amma je odgovorila „Ne, naprotiv. Ja sam ta koja se klanja ljudima.  Ja ne verujem u Boga koji živi negde na nebeskom prestolu.  Moj Bog su sva živa bića. Ja verujem u ljubav prema njima i služenje njima.“

U Indiji, Božansko biće se opisuje kao „izvan imena i forme“ i smatra se da je temelj samog zivota. Da bi to objasnila, Amma često koristi analogiju sa zlatnim nakitom. „Minđuša, narukvica, alka i ogrlica – u osnovi, sve je zlato, samo je  različit oblik. Isto tako, jedino sveprožimajuće Bozanstvo, pojavljuje se u ovom svetu raznolikosti pod razlicitim imenima i formama. Kada neko zaista razume ovu istinu, to se odražava kroz sve njegove misli, reči i dela kao ljubav, saosećanje i nesebičnost.“ U Indijskoj spiritualnosti, ovakav pristup se naziva „prosvetlenje“ i predstavlja krajnji cilj ljudskog života.

Svake godine, sve više ljudi prilazi Ammi. Njena slava se proširila daleko izvan Indije. Njeni poklonici sa Zapada su je 1987. god. pozvali u SAD i Evropu. Danas Amma putuje širom indije, Evrope, SAD i Australije, kao i Japana, Šri Lanke, Singapura, Malezije, Kanade, Afrike i južne Amerike, a njeni programi uključuju pratnju od oko 200 volontera. Uz pomoć donacija i podrške bezbroj volontera, Amma je izgradila ogromnu humanitarnu organizaciju, koja neprestano raste:  ETW (Embrasing The Word) „Zagrliti svet“, koja služi svim ljudima, nezavisno od kaste, društvenog položaja ili religije. S’ tim ciljem, ETW je od 1998. godine obezbedila više od  60 miliona $ za potpuno besplatnu zdravstvenu negu. Sagradila je širom Indije više od 40.000 stambenih objekata za beskućnike i obezbedila  finansijsku pomoć za preko 50.000 ljudi koji ne mogu da se brinu o sebi, dok je postavljeni cilj da se dostigne za 100.000 ljudi. Takođe se  omogućava stručno osposobljavanje, opismenjavanje, vođenje sirotišta, hospica, domova za stare;  programira stipendiranje; zasađivanje drveća i još mnogo toga. U Indiji, ETW projektima rukovodi nevladina organizacija Mata Amritanandamayi Math, koja je dobila konsultativni status u Ekonomskom i Socijalnom Savetu pri Ujedinjenim Nacijama.

Nakon cunamija u Indiji 2004. god ETW je brzo reagovala i u roku šest meseci obezbedila izgradnju kuća za unesrećene. ETW je za pomoć u nevolji svima, bez obzira na religijsko opredeljenje, pohvaljena od strane mnogih predstavnika vlasti, od političara Kerale do predsednika Indije. Od tada je ETW preduzimala slične aktivnosti kod poplava u Mumbaju, Gudžaratu i Biharu, kao i nakon potresa u Kašmiru, ciklona u Zapadnom Bengalu i uragana u SAD.

Amma je primalac međunarodnih priznanja. U SAD se zvanično obraćala nekoliko puta i govorila javno dva puta u Parlamentu Svetskih Religija. Takođe je primila u Ženevi „Gandhi-King“ priznanje za nenasilje, u Njujorku „Džejms Parks Morton“ Međureligiozno priznanje, itd.

Danas je Ammino mesto rođenja u Kerali postalo sedište Ammine društvene organizacije koja je na volonterskoj bazi i okuplja saradnike iz celog sveta. To je dom za više od 3.000 stanovnika. Tu oni slusaju Ammina učenja, proučavaju filozofske tekstove, praktikuju meditaciju i posvećuju se radu na Amminim dobrotvornim projektima.

Amma je u svom životu zagrlila i pružila utehu više od 31 miliona ljudi. Kada je pitaju odakle joj energija da pomogne tolikom broju ljudi, usput gradeći i vodeći ogromnu humanitarnu organizaciju, Amma odgovara:  „Tamo gde je prava ljubav, sve je lako.“

Publicités